NAUKA U DRUŠTVU

Izdržljivost na Antarktiku

Brod Endurance / Frenk Hurli, Royal Geographical Society

Piše:

Potraga za ostacima broda Endurance ovih dana je neuspešno završena. Međutim, u čemu su i ova i misija pre jednog veka bile uspešne?

Ovog meseca neuspešno je završena potraga za olupinama jednog od najtraženijih potonulih brodova. Članovi ove ekspedicije su prvi ljudi koji su od 1915. godine došli na isto mesto na kojem se nalazio brod Endurance, u neistraženo Vedelovo more na krajnjem jugu planete. Oni su u dubine ovog nepristupačnog i ledenog mora poslali autonomnu podmornicu ne sa ciljem da iznesu na površinu delove broda, već samo da mapiraju i fotografišu lokaciju na kojoj je potuno. Međutim, pre nego što je dobijen ijedan podatak, kontakt sa ovim vozilom bio je izgubljen. Ne zna se da li je došlo do kvara ili su spoljašnji uslovi omeli komunikaciju, ali nedostupnost potonulom brodu ostavlja, makar za sada, još uvek jednu dozu mističnosti.

Brod Endurance, čije ime sugeriše da je izdržljiv, iako se već više od 100 godina njegove olupine nalaze na morskom dnu, bio je deo slavnog pohoda na Antarktik koji je predvodio britanski istraživač Ernest Šeklton. Imperijalna trans-antarktička ekspedicija počela je 1914. godine, pre izbijanja Prvog svetskog rata, i bila je prva koja je imala sa cilj prelazak sa jednog na drugi kraj Antarktika preko Južnog pola. Međutim, narednih nekoliko decenija ovo nikome nije pošlo za rukom.

Ovaj događaj često se uzima kao poslednji podvig u tzv. Herojskom dobu istraživanja Antarktika, koje je započelo krajem 19. veka. Uz ograničene tehnološke mogućnosti, koje su otežavale kretanje i komunikaciju, mnoge države u ovo vreme ulagale su velike napore u želji da istraže daleki kontinent. Upravo tada napravljeni su prvi koraci na najjužnijem kontinentu i prikupljeni brojni podaci značajni za više naučnih oblasti.

Na Međunarodnom kongresu geografa u Londonu 1895. godine usvojena je rezolucija kojom su pozvana naučna društva širom sveta da ulože svoje napore u istraživanje Antarktika. Mada ovo može delovati kao samo još jedan od brojnih pokušaja da se otkriju i istraže nepoznati svetovi, upoznavanje Antarktika ipak ima specifičan značaj. Danas na ovom kontinentu mnoge države izvode naučne eksperimente koji se ne mogu sprovesti na drugom mestu, pa je on značajna stanica za biologe, okeonografe, geologe, meteorologe, a ključnu ulogu ima u praćenju klimatskih promena i njihovih posledica. Zato u savremenim naučnim krugovima, kojima su brojne tehnologije donele nova saznanja, Herojsko doba i dalje izaziva divljenje kao pionirski korak ka najmanje istraženom kontinentu.

Postoje pretpostavke da su se sa Antarktikom prvi susreli članovi jedne španske ekspedicije 1819. godine, ali ne i dokazi, jer oni svoje putovanje nisu preživeli. Sledeće godine su (zvanično) ovaj kontinent prvi ugledali ruski istraživači, pa zatim delove kontineta otkrivaju Englezi i Amerikanci. Devetnaesti vek su obeležila prva iskrcavanja i mapiranja, a početkom 20. veka, ekspedicije su usmerene ka dostizanju Južnog pola, do kog prvi stiže Norvežanin Roald Amundsen 1911. godine. Samo tri godine kasnije, Šeklton hrabro ili nepromišljeno pokušava da pređe preko pola sa jednog na drugi kraj kontinenta.

Za ovaj podvig, iskusni moreplovac Šeklton odabrao je najsnažniji drveni brod napravljen do tada. Endurance je sklopljen u Norveškoj i prvobitno je bio namenjen neobičnim turističkim turama tog vremena, koje su podrazumevale i lov na bele medvede, ali je brod ipak prodat i iskorišćen za potrebe britanske ekspedicije. Među članovima posade našlo se i šest naučnika, dva hirurga, geolog, biolog, fizičar i meteorolog.

Istraživači su brodom stigli samo do Vedelovog mora, gde se trenutno nalazi jedna drugačija grupa istraživača, koja traži olupine broda Endurance. U ovom negostoljubivom moru brod je bio zaleđen pa putovanje nije moglo da se nastavi. Šeklton se nadao da će brod funkcionisati kada se led otopi, ali nakon topljenja brod je počeo da puca, voda da probija i on je potonuo. Ipak, postignut je veliki uspeh jer su se svi članovi posade živi vratili kući, pa se često mogu čuti pohvale na račun Šekltonovih organizatorskih sposobnosti. Spašavanje je podrazumevalo duge plovidbe u čamcima za spasavanje, pa čak i na santama leda, i da jedino dostupno tlo, posle dugog vremena, bude na Ostrvu slonova, kuda ne prolaze brodovi koji bi im mogli pomoći.  Na kraju, posada se bila vratila kući ne znajući da je svet prolazio kroz užase rata. Vest o Šekltonovom povratku na Foklandska ostrva prošla je gotovo nezapaženo 1916. godine, kao i njegov povratak u Englesku naredne godine.

Brod je ostao na dnu najnepristupačnijeg mora, a u studiji Prirodnjačkog muzeja u Londonu iz 2013. godine, izneta je pretpostavka da je hladna Struja zapadnih vetrova mogla doprineti njegovom očuvanju. Međunarodni tim okupljen oko Weddell Sea Expedition 2019, kao jedan od svojih ciljeva postavio je i potragu za brodom Endurance koja je ovih dana nažalost neuspešno završena. Međutim, njen značaj se ne završava samo na ovom pokušaju. Uz tehnologije nastale u proteklih sto godina, sve više država ulaže svoje napore da se ispita jedno od najekstremnijih i najnepristupačnijih okruženja na Zemlji. Jedan od osnovnih ciljeva ekspedicije je proučavanje grebena Larsen C od kojeg se 2017. godine odvojila ogromna santa leda. Podaci o njemu mogu biti značajni za proučavanje posledica klimatskih promena, a istraživači će u Vedelovom moru upoznati i njegov ekosistem. — ⊗

Pročitajte još

Nova, veštačka DNK

Istraživači su pokazali da bi mogla da postoji DNK koja se veoma razlikuje od one na Zemlji. Da li ona može, osim u teoriji, postojati…

Izdanja

Paket - prvih pet brojeva

Ako vam nedostaju stare Odiseje, obiđite sajt knjižare Makart i naručite prvih pet brojeva u paketu po promotivnoj ceni.

5

brojeva

1300 RSD