NAUKA U DRUŠTVU

Nova runda potrage za gravitacionim talasima

Unutar vakuumskog sistema LIGO detektora / LIGO/Caltech/MIT/Jeff Kissel

Piše:

Nakon godinu i po dana pauze LIGO i Virgo detektori nastavljaju sa radom, ovog puta unapređeni i precizniji

Prvog aprila stigla je dugo očekivana vest. LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) i Virgo detektori počinju ponovo svoj lov na gravitacione talase. Naime, ova dva eksperimenta poznata po prvom direktnom detektovanju gravitacionih talasa iz 2015. godine, bila su zaustavljena oko godinu i po dana kako bi detektori bili unapređeni.

Nakon istorijskog rezultata za koji su ubrzo dobili i Nobelovu nagradu, angažovani na ovim eksperimentima zabeležili su još devet puta gravitacione talase koji potiču iz sudara crnih rupa i jednom one koji potiču iz sudara dveju neutronskih zvezda. Sada, kada je osetljivost oba detektora skoro duplo veća, očekuje se da stignu signali još sličnih događaja, ali postoje i druge mogućnosti kao što je registrovanje gravitacionih talasa nastalih prilikom sudara crne rupe i neutronske zvezde.

Osim toga, detektori će sada pregledati još veče prostranstvo pa se procenjuje da će moći da budu zabeleženi događaji koji su se odigrali i do 190 miliona svetlosnih godina dalje od onih o kojima su rezultati do sada objavljeni. Nadogradnja će poboljšati i preciznost merenja tako što će biti smanjen kvantni šum koji može i da zamaskira slabe signale gravitacionih talasa.

Gravitacione talase je teorijski predvideo Albert Ajnštajn 1916. godine u svojoj opštoj teoriji relativnosti, ali je tek vek kasnije potvrđeno da oni zaista postoje, a dokaz su bili signali zabeleženi LIGO i Virgo detektorima. Eksperiment LIGO je pokrenuo američki Nacionalni fond za nauku, ali u prvoj fazi svog rada od 2002. do 2010. godine on nije uspeo da zabeleži tražene signale. Nakon prve nadogradnje i finansijske i stručne pomoći partnera iz drugih država, dva detektora koji se nalazi u Vašingtonu i Luizijani postaju bolji a eksperiment skuplji.

U novoj fazi potpisan je i dogovor sa eksperimentom Virgo koji je nastao u kolaboraciji šest evropskih država i nalazi se u Evropskoj gravitacionoj opservatoriji u Italiji. Dogovoreno je da međusobno dele dobijene podatke, zajedno ih analiziraju i objavljuju rezultate. Svi dosadašnji podaci o gravitacionim talasima rezultat su ove saradnje. Dugoročno je u planu izgradnja još jednog detektora u Indiji.

Sa druge strane, u januaru je u časopisu Nature najavljeno da istraživači sa Univerziteta u Tokiju planiraju da do kraja godine pokrenu svoj detektor. KAGRA (Kamioka Gravitational Wave Detecto) će koristiti drugačiju tehniku, a ukoliko se i ona pokaže uspešnom, lov na gravitacione talase može vremenom postati i rutinska stvar u koje će se uključivati sve više država. — ⊗

Pročitajte još

Hram u srcu prašume

Ostaci Angkora, srednjovekovnog grada u današnjoj Kambodži, svedoče o jednom od najvećih svetilišta u istoriji

Kako smo otkrili dinosauruse?

Ljudi su hiljade godina proveli bez saznanja da žive na planeti kojom su nekada gospodarile ove ogromne životinje. Prva otkrića bila su, naravno, slučajna

Autorstvo – prvih pet hiljada godina

Od Homera, preko Šekspira do Boba Dilana, autori su oduvek hodali na granici između stvaranja nečeg novog i oponašanja postojećeg. Da li uopšte postoji originalnost?

Izdanja

Paket - prvih pet brojeva

Ako vam nedostaju stare Odiseje, obiđite sajt knjižare Makart i naručite prvih pet brojeva u paketu po promotivnoj ceni.

5

brojeva

1300 RSD