Stranče, uputiš li se ikada u primorsko mesto Trsteno, nadomak Dubrovnika, nemoj svoj obilazak završiti u njegovom čuvenom arboretumu. Pored starog mlina pronađi kapiju. Prođi kroz nju i kreni stazom koja će te odvesti do mora (usput ćeš se nadisati mirisa bilja, cveća i voća koji dopiru iz okolnih bašti). Skreni na levo sa staze kojom hodaš i uđi u neku od kuća na najvišoj tački hridi. Pogledaj kroz prozor i videćeš jedan od najlepših prizora – nepremereni azur pučine koja se pruža mnogo dalje od tvog pogleda. Pazi da ti neka greda ili bubašvaba ne padnu na glavu, da ne zgaziš zmiju ili ne propadneš kroz pod.
O ukućanima ne moraš da brineš. Više ih nema. Otišli su pre dvadesetak godina, nakon što im je polovinu kuće i svu imovinu raznela neka od bombi takozvanog Domovinskog rata. U ove kuće ući ćeš ne kroz vrata, već kroz dnevne sobe koje su ostale prepolovljene i to po vertikali. Vrata, prozore, pokućstvo, sve što je moglo biti prodato kao sirovina, neko je odavno pokrao. Ostala je samo ljuštura fasade, poneki pregradni zid, i rupe u zidovima na mestima gde su postojali prozori.
Ove kuće podsetile su me na kućicu za Barbike koju je imala jedna od mojih drugarica iz detinjstva. Bila je na rasklapanje – kada biste je celu rasklopili dobili biste četiri prostorije, ali sve su imale samo po jedan zid. Ostatak je bio prepuštan vašoj mašti, da zamislite i odredite dokle se koja soba prostire sa druge strane i kako izgleda njen ostatak koji se nije dobijao u kutiji.
U Trstenu sam dobila priliku da se igram te igre u pravoj veličini. Dokle su se prostirale ove sobe, koje sada imaju samo deo poda i jedan zid? Gde je stajao krevet, radni sto, orman i polica sa knjigama? U kojoj se prostoriji spavalo, u kojoj kuvalo, u kojoj su sedeli gosti? U kojoj od ovih rasklopljenih kuća je živela Barbika, a u kojoj Ken, i da li su stigli da dobiju malu Šeli, ili je kućica razmontirana, do osnove, do instalacija, do dasaka poda i cigle zida, pre nego što su njih dvoje stigli da se upoznaju?
Koji od ovih prozora pamti poslednji pogled svog domaćina? Da li ga je poneo sa sobom ili ga je ostavio tu, da ga malter, pesak, drvo i šut zatrpaju duboko, duboko ispod svih površina, tako da više nikada ne proviri na svetlost dana?
Stranče, idi Spartancima pripovedi da ovde, poslušni njihovim zakonima, mi ležimo. — ⊗