NAUKA U DRUŠTVU

Radoznali um Karen Ilenbek

Karen Ilenbek 2000. godine, Foto: Marša Miler za Univerzitet Teksasa u Ostinu

Piše:

Ko je Karen Ilenbek, prva žena dobitnica prestižne Abelove nagrade za matematiku?

Norveška akademija nauka objavila je 19. marta da je ovogodišnja prestižna Abelova nagrada dodeljena matematičarki Karen Ilenbek sa Univerziteta u Teksasu. Ona je tako postala prva žena dobitnica nagrade koja se od 2003. godine dodeljuje za „doprinos poljima matematike koja imaju izuzetnu dubinu i uticaj“.

Nije prvi put da se o Ilenbek govori u ovom kontekstu. Kada je 1990. godine održala plenarno predavanje na Međunarodnom kongresu matematičara u Kjotu, u Japanu, što je inače bilo sasvim očekivano za matematičara njenog kalibra, to je bio tek drugi put u istoriji da jedna žena dobije takvu priliku, a njena prethodnica bila je Emi Neter, davne 1932. godine.

Opredelila se za teorijsku matematiku, između ostalog, zato što nije želela da radi sa velikim brojem ljudi. Nisu je privlačile laboratorije. Pored majke umetnice zavolela je slikarstvo i muziku, ali ne i predavački rad kojim se ona bavila. Ipak, oblast kojom se bavi odvela ju je do sadašnje profesorske karijere, gde je postala uzor mnogim studentkinjama koje se interesuju za matematiku.

Rođena je 1942. godine u američkoj državi Ohajo i, kako se navodi u njenoj biografiji na sajtu Abelove nagrade, u detinjstvu je imala pregršt interesovanja od umetnosti do prirode, ali je najviše uživala u čitanju. Navodno je krišom na časovima čitala knjige o nauci, maštajući da postane istraživač. Planirala je da se posveti fizici, ali na fakultetu shvata da za nju u stvari pravi izazov predstavlja takozvana čista matematika.

Kako je svojevremeno izjavila, otkrila je da joj je „sve što već razume dosadno“.

Nije, međutim, zaboravila na svoju prvu ljubav. U svom radu crpi inspiraciju upravo iz teorijske fizike. Usmerile su je pre svega opšta teorija relativnosti i geometrija prostor-vremena, a neke od najvećih problema savremene fizike prevela je na jezik matematike i time im pružila nov ugao. Danas se metodima koje je ona razvila služi gotovo svako ko se bavi geometrijom i analizom.

U saopštenju Norveške akademije nauka navodi se da je Karen Ilenbek dobila Abelovu nagradu za „fundamentalni rad u geometrijskoj analizi i lokalno-invarijantnoj teoriji koja je dramatično promenila matematiku“.

Abelova nagrada se dodeljuje u čast norveškog matematičara Nilsa Henrika Abela, i uz Fildsovu medalju smatra se ekvivalentom Nobelovoj nagradi. Fildsovu medalju, koja se dodeljuje svake četvrte godine i to samo matematičarima mlađim od 40 godina, do sada je dobila samo jedna žena – Marjam Mirzahani (2014. godine). — ⊗

Pročitajte još

Kako smo otkrili dinosauruse?

Ljudi su hiljade godina proveli bez saznanja da žive na planeti kojom su nekada gospodarile ove ogromne životinje. Prva otkrića bila su, naravno, slučajna

Autorstvo – prvih pet hiljada godina

Od Homera, preko Šekspira do Boba Dilana, autori su oduvek hodali na granici između stvaranja nečeg novog i oponašanja postojećeg. Da li uopšte postoji originalnost?

Izdanja

Paket - prvih pet brojeva

Ako vam nedostaju stare Odiseje, obiđite sajt knjižare Makart i naručite prvih pet brojeva u paketu po promotivnoj ceni.

5

brojeva

1300 RSD