Od fantastičnih priča do naučnih istraživanja, Mars već vekovima privlači pažnju Zemljana
Ovu zanimljivu godinu, kada su svemirske misije u pitanju, obeležio je Nasin lender InSight koji se 26. novembra spustio na tlo Marsa, tačnije u njegova Jelisejska polja, formaciju nazvanu po mitskom mestu u podzemnom svetu. Nekoliko dana kasnije mediji širom sveta preneli su zvuke marsovskih vetrova koje Zemljani nikada ranije nisu čuli.
Mada su i Mars i Venera najbliži planetarni susedi Zemlje, „Crvena planeta“ se pokazala kao gostoljubiviji domaćin prema letelicama sa „Trećeg kamena“. Ali ona je golicala maštu i znatno pre tehničkih mogućnosti da se do nje dopre. Mars je prvi put teleskopom posmatrao Galileo Galilej 1610. godine, ali kada su se u 19. veku pojavile pogrešne tvrdnje da atmosfera ove planete sadrži vodu, počele su priče o životu na Marsu koje je bilo teško zaustaviti.
Ako prelistate naučno-fantastične romane o Marsu tako da ne znate ime pisca i godinu objavljivanja, možda nećete tako lako pogoditi koji je roman napisan u dvadeset prvom, a koji u devetnaestom veku. Neki motivi su ostali nepromenjeni. Već prve fantastične priče o Marsu prikazuju ljudsku opsesiju putovanjem na ovu planetu, vođeni željom da nasele, istraže, pa i da zarate sa njom. Bilo je u fantastici 19. veka i marsovskog jezika, i Marsovaca koji posećuju Zemlju gde ratuju oko prirodnih resursa. Koristila se čak i reč astronaut, ali ne sa današnjim značenjem, već je Persi Greg u svom romanu Across the Zodiac tako nazvao letelicu koja se uputila ka Marsu.
Kasni 19. vek obeležilo je i široko rasprostranjeno verovanje o marsovskim kanalima, nastalo usled posmatranja teleskopima niske rezolucije. Naime, astronomi su morali satima da gledaju kroz teleskope čekajući da slika bude jasna, a zatim crtežom da zabeleže šta su videli. Preplitanjem stvarne slike lošeg kvaliteta i dodavanjem mašte, na Marsu su u verovanjima nekih od njih nastajali kontinenti i okeani, pa i kanali, za koje je Persival Louel, čuveni biznismen i matemaričar na prelazu veka, tvrdio da su ih napravila inteligentna bića kako bi vodu sa polova odvodili u suvlje predele. Bilo je to doba izgradnje Sueckog i Panamskog kanala, pa su ovakve tvorevine smatrane velikim dostignućima, a tek je doba svemirskih letova i prvih fotografija Marsa donelo saznanje da marsovski kanali ipak ne postoje.
Nakon slika koje je poslala letelica Mariner 4 1965, naučno-fantastične priče se okreću budućnosti i kolonizaciji Marsa, pa se i termin Marsovac sve češće odnosi na čoveka-stanovnika ove planete. Međutim, ta reč, koja i dan-danas kod većine ljudi budi asocijacije na vanzemaljca, prvi put je upotrebljena 1877. godine u tekstovima o otkriću Marsovih satelita. Nakon brojnih Marsovaca u romanima, ali pre svemirske trke i prvih letelica, 1948. godine u crtanim filmovima Looney Tunes pojavljuje se čuveni Marvin Marsovac koji želi da uništi Zemlju koja mu zaklanja pogled na Veneru. Međutim, iako su mnoge iluzije o životu na Marsu razbijene nakon misije Mariner 4, savremene naučno-fantastične priče i dalje preuzimaju motive onih starijih, koje su pisali majstori fantastike 20. veka kao što su Rej Bredberi, Artur Klark, K. S. Luis i Isak Asimov.
Lansiranje Sputnjika 1957. godine zauvek je promenilo istraživanje svemira, a koliko je Mars bio primamljiv pokazuje podatak da samo tri godine kasnije Sovjetski Savez šalje sonde prema ovoj planeti. Tokom prvih devet godina poslato je devet sondi, od kojih nijedna nije uspela da obavi svoj zadatak, ali cilj je sasvim jasno postavljen, kako za Sovjetski Savez koji 1971. godine dolazi u prvi kontakt sa površinom Marsa lenderima Mars 2 i Mars 3, tako i za Nasu koja šest godina ranije u okviru misije Mariner prva šalje slike ove planete. Gotovo do kraja 20. veka samo su konkurenti u svemirskoj trci pokušavali da dođu do „Crvene planete“. Tek 1998. je Japan pokušao da pošalje sondu Nozomi, čije ime znači „nada“, ali ona nije uspela da dođe do Marsove orbite.
Rasprave koje su usledile pokazale su koliko je potraga za vanzemaljskim životom teška kada ne postoji saglasnost ni oko početnog pitanja – šta je život i kako ga detektovati?
Evropska svemirska agencija (ESA) imala je više uspeha pa tako 2003. godine započinje misiju Mars Express čiji orbiter još uvek šalje podatke, iako je drugi deo misije, lender Beagle 2, bio neuspešan i izgubljen prilikom sletanja. Osim toga ESA je u saradnji sa ruskim Roskosmosom 2016. poslala ExoMars Trace Gas Orbiter i lender Skjapareli koji je, nažalost, podatke slao samo nekoliko minuta. Do Marsa je u međuvremenu stigla i Indija, koja je 2013. godine poslala orbiter Mangalyaan koji je i danas aktivan, a u nastavku istraživanja Marsa možemo da očekujemo i nove aktere kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Kina.
Najdugovečniji stanovnik Marsa, koji je u orbiti od 2001. godine, uz dozvolu Artura Klarka nazvan po njegovom romanu 2001 Mars Odyssey, poslat je sa ciljem da pomoću spektrometra traži dokaze o prisustvu vode u prošlosti i sadašnjosti planete, ali i o vulkanskim aktivnostima. Ovaj orbiter je preneo informacije o velikim količinama vodonika, što ukazuje na prisustvo leda ispod površine Marsa, a zaleđenu vodu je pronašao Nasin lender Phoenix, lansiran 2007. godine. Mada je ovaj lender bio aktivan samo šest meseci dok ga marsovske zime nisu uništile, misija je mapirala kako su raspoređeni mnogi hemijski elementi. Svaka vest o vodi na Marsu privlači veliku medijsku pažnju i iznova pokreće pitanja o mogućnostima života na ovoj planeti, a najpoznatija misija koja je unela kontroverze u potragu za životom bio je Viking 1975. godine.
Lenderi Viking 1 i Viking 2 prikupljali su podatke koje su tri odvojena tima analizirala u biološkim eksperimentima. Instrumenti su prethodno provereni u ekstremnim uslovima, poput onih koji vladaju na Antarktiku ili u kalifornijskoj pustinji Dolina smrti. Jedan od eksperimenata pokazao je pozitivan rezulatat na prisustvo metabolizma, dok druga dva nisu dokazala prisustvo organskih molekula. Pretpostavlja se da su znaci metabolizma poticali iz nebioloških hemijskih reakcija, ali rasprave koje su usledile pokazale su koliko je potraga za vanzemaljskim životom teška kada ne postoji saglasnost ni oko početnog pitanja – šta je život i kako ga detektovati?
Sa druge strani, ove godine je objavljeno da je rover Curiosity pronašao organske molekule u uzorcima stena starim oko tri milijarde godina, ali informacija o nekadašnjem životu na Marsu, kao ni odgovora na pitanje da li ga je uopšte bilo, još uvek nema.
Curiosity, koji se na Marsu nalazi od 2012. godine, ostao je jedini aktivni rover na površini ove planete. Ove godine poslednji put je ostvaren kontakt sa roverom Opportunity dok je Spirit, koji je NASA zajedno sa njim lansirala 2004. godine, prestao sa radom još pre osam godina. Ovi roveri bili su spušteni na dva različita kraja Marsa i prikupili su značajne podatke o vodi, a Opportunity se trenutno nalazi u stanju hibernacije zbog velike količine prašine. Još uvek postoji nada da će on ponovo proraditi kada se atmosfera pročisti tako da njegovi solarni paneli mogu da dobiju dovoljno energije.
U burnoj istoriji istraživanja Marsa, misija InSight zauzeće svoje mesto kao prva koja je pokrenuta sa ciljem da se istraži duboka unutrašnjost planete i pruže odgovori na neka od pitanja o formiranju stenovitih planeta i tektonskim aktivnostima. Nasin tim koji je pokrenuo ovu misiju svoju motivaciju objašnjava rečima da je Mars svojevrsna laboratorija: on je pre 4,5 milijarde godina prošao kroz sve faze formiranja planeta, međutim, aktivnosti su se zatim usporile, tako da se još uvek mogu posmatrati mnoge strukture iz njegove daleke prošlosti. — ⊗
