U toku je prva privatna misija sa ciljem sletanja na Mesec, koja sa sobom nosi neobičnu pošiljku
Svesni globalnih egzistencijalnih rizika, naučnici i inženjeri intenzivno pribegavaju kreiranju rešenja kojima se, na duge staze, predupređuje ugroženost života na Zemlji. Jedan od vidova „odbrane“ planete na kojoj živimo je „banka sudnjeg dana“ i 1750 drugih skladišta u kojima se čuvaju zalihe semena osnovnih prehrambenih kultura u slučaju velikih katastrofičnih događaja. Međutim, postoje i one druge opasnosti, toliko velike da poništavaju svaku dalju mogućnost da čovek ostane domaćin na Zemlji. Potraga za drugim domom i selidba izvan prostora matične planete više nije samo narativ dela naučne fantastike, već i sve češća tema u realnim naučnim projektima.
Dok čitate ove redove, ka Mesecu juri lunarni modul Beresheet (jevrejski naziv za Knjigu postanja) koji, pored naučnih instrumenata, nosi i jedan uređaj težine jedva stotinak grama koji oblikom podseća na običan DVD, a sastoji se od dvadeset i pet niklovanih diskova debljine četrdeset mikrometara.
Na tom uređaju skromnih dimenzija nalazi se oko trideset miliona stranica koje pokrivaju razne oblasti ljudskog delanja – ogromna arhiva fotografija, čitava Wikipedia na engleskom jeziku, pa čak i bitne zabeleške o Holokaustu i Izraelska deklaracija o nezavisnosti. Takođe, u ovom svojevrsnom amanetu nalazi se ključ za dešifrovanje čak pet hiljada jezika i milijardu i po međusobno prevedenih reči. Svi tekstovi će moći da se pročitaju korišćenjem uveličavajućih stakala, dok se desetine hiljada fotografija mogu posmatrati korišćenjem mikroskopa.
Arhi-lunarna biblioteka (The Arch Lunar Library), kako glasi naziv ove digitalne zadužbine na put je krenula 22. februara, a sletanje na Mesečevu površinu je predviđeno za 11. april. Ovo je zapravo prva privatna misija na Mesec, koju je lansirao izraelski neprofitni startap SpaceIL koristeći raketu kompanije SpaceX, a celokupni projekat podržalo je više partnera, privatnih finansijera i zvaničnih institucija, uključujući i Izraelsku svemirsku agenciju (ISA). Ne postoje planovi za povratak: jednom kada sleti, Beresheet, a sa njim i biblioteka, ostaće na Mesecu zauvek.
Neprofitnoj organizaciji Arch Mission Foundation, koja je u Beresheet uključila Lunarnu biblioteku, ovo nije prvo učešće u promotivnim projektima rasejanja ljudskog znanja. U spektaklu koji se odigrao prošle godine kompanija Space X je u svemir poslala jedan model električnog automobila Tesla Roadster, a u njemu i čuvenu Zadužbinu Isaka Asimova, jedno od najvažnijih dela naučne fantastike.
Ipak, misija Lunarne biblioteke može imati vrednost i pored simboličke. Naučnici iz Arch Mission Foundation smatraju da uređaj na kojem su podaci pohranjeni može da izdrži izuzetno ekstremne uslove i da je praktično sigurno da bi neko živo biće (čovek?) za milijardu godina moglo da pronađe savršeno očuvane informacije koje je za sobom ostavila drevna civilizacija – to jest mi. — ⊗
