NAUKA U DRUŠTVU

Pretposlednja priprema

FOTO: Pixabay

Piše:

O umiranju je jedan iskren i smislen, ali pre svega – praktičan vodič kroz kraj života


O umiranju
autor: Đan Domeniko Borazio
izdavač: Laguna, 2017


Ovaj članak je prvi put objavljen u Odiseji #02

Literatura o smrti prilično je oskudna. Uprkos činjenici da se sa ovom temom neizbežno svi ljudi susreću. Podstaknut ovakvom situacijom i slušaocima njegovih predavanja koji su se pitali mogu li negde u pisanoj formi pronaći informacije koje im je predočio, a koje smatraju korisnim, Đan Domeniko Borazio odlučio je da napiše knjigu O umiranju.

Zašto je smrt tabu tema? Razlog verovatno prvenstveno leži u strahu. Borazio osim „osnovnog straha od nestanka sopstvenog ja kroz smrt“ pominje i strah od bolne smrti i gubitka kontrole, a u svojoj knjizi prvenstveno se bavi ovim drugim, konkretnijim strahom. Kao ekspert palijativne medicine, piše o načinima na koje je moguće pomoći umirućim osobama (kako fizički tako i mentalno), ali i pravnim aspektima povezanim sa pripremom za kraj života. U skoro svakom poglavlju mogu se naći i primeri iz prakse Borazija i njegovih kolega.

Naslov knjige vrlo je uopšten, pa može navesti na pomisao da se autor između ostalog bavi i prevazilaženjem straha od smrti i suočavanjem sa njenom neminovnošću. On se ovoga jedva dotiče i čini se da je knjiga više namenjena onima koji su bliski nekoj umirućoj osobi nego onima koji treba da se suoče sa sopstvenim krajem života, mada govori i o važnim aspektima praktične pripreme za sopstvenu smrt. Borazio na početku spominje kako su i kod naučnika i lekara reakcije na temu smrti često iracionalne, ali dalji tekst govori o sasvim racionalnim i praktičnim aspektima umiranja – iako ističe i pomoć koju umirućim osobama mogu pružiti duhovnici ili tehnike kao što je meditacija.

Uprkos svojoj profesiji, ili možda baš zbog iskustva koje ona sa sobom nosi, Borazio se zalaže za smanjenje medikalizacije tokom umiranja. Tvrdeći da lekari nepotrebno konstantno pokušavaju da spreče smrt tražeći joj uzrok i ne znajući za prirodni proces umiranja, on iznosi svoj stav da bi umiranje trebalo da bude prirodnije. Odnosno, Borazio smatra da kod terminalno bolesnih osoba treba što pre pribeći palijativnoj nezi (koja često može i da produži život) i omogućiti mirnu smrt kod kuće, kakvu prema istraživanjima većina ljudi i želi.

Kao jednu od glavnih prepreka široj primeni palijativne nege, Borazio navodi neodgovarajuće obrazovanje studenata medicine.  Mnogi nemaju priliku da o palijativnoj medicini uče tokom redovnih studija. Iako se osnivačicom moderne palijativne nege smatra Siseli Sonders koja je još 1967. osnovala prvi hospis, palijativna medicina je dugo smatrana jednom od manje važnih grana medicine. Ipak, situacija se po ovom pitanju poboljšava, o čemu svedoči i popularnost Boraziovih predavanja, a od 2013. godine i knjige O umiranju.

Znatan deo knjige autor posvećuje tome šta je potrebno umirućim osobama, svrstavajući ove potrebe u one koje se tiču komunikacije, medicinske terapije, psihosocijalne nege i spiritualne brige. Ovde se donekle nadovezuje na nedostatak odgovarajućeg obrazovanja kako lekara tako i onih koji su još uvek na studijama medicine, s obzirom na to da istraživanja ukazuju na pomalo uznemirujuće činjenice koje se tiču komunikacije između pacijenta i lekara. Kao jedno od rešenja za ovaj problem, autor pominje seminar koji je 2008. godine uveden na Univerzitetu u Minhenu, a u toku kog je neophodno da se studenti suoče sa pacijentima na palijativnoj nezi.

Svest o sopstvenoj smrtnosti očekivano raste s godinama, a s tim u skladu su i rezultati istraživanja koje je 2012. godine objavilo Nemačko udruženje domova i palijativnih udruženja. Ovo istraživanje pokazuje da je među osobama starosti od 18 do 29 godina samo pet odsto onih koji su svoje želje o tome kako sa njima postupati pred smrt (u slučaju nemogućnosti komunikacije) sastavili pismeno, dok je kod starijih od 60 godina ovaj udeo 42 odsto. Borazio ističe važnost sastavljanja ovakvog dokumenta, a kako ovo nije obavezno, navodi i kako se postupa u slučaju nepostojanja pismene želje pacijenta. U svakom slučaju, kao važnu dopunu pismeno izraženoj želji iskazuje razgovor sa lekarom, kao i s bliskim osobama.

Kada je reč o nezi umirućih osoba, Borazio uglavnom govori o trenutnoj situaciji i izazovima sa kojima se susreće palijativna nega u Nemačkoj. Međutim, knjiga O umiranju pruža uvid i u neke opštije aspekte pripreme za kraj života, pa može biti korisna svima. U njoj nećete pronaći savete kako da se sa sopstvenom smrtnošću suočite i oslobodite straha od nje, ali s obzirom na to da smrt ne možemo izbeći, tema palijativne nege je podjednako važna. U velikom broju slučajeva prirodna smrt ne mora da bude bolna, čega se ljudi često boje, uz adekvatne strukture nege i pripremu. Uz primenu palijativne nege, život se nekada može i produžiti uz povećanje njegovog kvaliteta, a ključ je u obrazovanju lekara i ostalog medicinskog osoblja, kao i samih umirućih osoba i njima bliskih ljudi. Boraziova knjiga pruža odličnu osnovu za upoznavanje sa konceptom palijativne nege kao i praktične aspekte o kojima treba razmišljati tokom pripreme za kraj života, mada se za savete o prihvatanju smrti kao takve ipak morate obratiti drugim izvorima. — ⊗

Pročitajte još

Mi u kamenu, kamen u nama

„Tucanje kamena“ Klemensa Majera je ubojita slika okamenjene tranzicije nekadašnje Istočne Nemačke

Otvoreni prostor Đorđa Krstića

Na misiji za kneza Milana i kneginju Nataliju, Krstić je slikao ljude i lokalitete tadašnje Srbije. Rezultat je, nenadano, na više načina bio pionirski

Izdanja

Paket - prvih pet brojeva

Ako vam nedostaju stare Odiseje, obiđite sajt knjižare Makart i naručite prvih pet brojeva u paketu po promotivnoj ceni.

5

brojeva

1300 RSD