Tri pogleda na zagađenje vazduha u regionu
Ovaj članak je prvi put objavljen u Odiseji #03
Beograd je ovih dana još jednom jedan od najzagađenijih gradova na svetu. Informacije dolaze sa različitih sajtova i aplikacija namenjenih ovakvim merenjima, koje za cilj imaju podizanje svesti i blagovremeno obaveštavanje građana o opasnostima koje vrebaju iz vazduha i prete da uruše njihovo zdravlje. Kao nikada do sada, stanovnici Zapadnog Balkana razmenjuju informacije i strahovali od aero-zagađenosti – što ne znači da ona ranije nije postojala.
Svako ko je prošle zime imao bebu u kući, mogao je na ličnom primeru da sagleda posledice zagađenosti vazduha koji dišemo (u skoro svakom gradu u Srbiji i regionu). Budući da spadaju u posebne ranjive grupe, naše bebe su svoju prvu zimu, zajedno sa trudnicama, starijim osobama i osobama koje već imaju smanjene respiratorne funkcije, umesto u zimskim čarolijama uglavnom provodile po zagušljivim čekaonicama domova zdravlja. Nerazvijena dečija pluća bila su bitku, koju svi kao stanovništvo gotovo deceniju neprimetno gubimo, u borbi za Ustavom garantovano pravo na čist vazduh.
Zima je zbog hladnoće kritično doba godine jer se tada, redovnim izvorima zagađivača vazduha (saobraćaj i industrijska postrojenja) pridružuju i termoelektrane, odnosno sagorevanje čvrstih goriva. Konkretno, glavni zagađivači, o čijem uticaju na zdravlje postoje brojna istraživanja, jesu suspendovane čestice (PM10 i PM2.5), ozon (O₃), azot-dioksid (NO₂) sumpor-dioksid (SO₂), metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova.
Efekti zagađenja vazduha po zdravlje vrlo su dobro dokumentovani – uticaj na respiratorne i kardiovaskularne bolesti je odavno poznat, a nova nauka pokazuje da se zagađenje vazduha javlja i kao faktor rizika za dugoročno zdravlje dece. Istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da deca koja odrastaju u jako zagađenim sredinama imaju manji kapacitet pluća od onih koja rastu u čistijim područjima, i to u proseku za pet odsto. Zagađenje ima najočiglednije posledice na disajne puteve – posebno kod onih koji pate od astme jer loš vazduh može izazvati hronične probleme i astmatične napade. Međunarodna agencija za istraživanje raka uvrstila je zagađenje vazduha u istu kategoriju sa duvanskim dimom, UV zračenjem i plutonijumom.
1) Energetsko siromaštvo
Iako zagađenje obično prestaje da bude tema početkom leta, kada se vazduh raščisti usled prestanka potrebe za grejanjem, ovog juna jedan važan izveštaj je vratio ovu važnu temu u javnost. Naime, na Dan zaštite životne sredine 5. juna, UN Program za životnu sredinu (UNEP), zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) i nacionalnim institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha, objavio je nacrt izveštaja Zagađenje vazduha i ljudsko zdravlje: slučaj Zapadni Balkan. Fokus studije bio je na populaciji građana onih gradova u Albaniji, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji u kojima postoji nacionalni monitoring kvaliteta vazduha i dostupnih zdravstvenih statistika. Izveštaj je zasnovan na podacima sakupljenim za minimum 274 dana godišnje, a prema njemu glavni razlog za teško stanje u vazduhu ovog regiona je tzv. energetsko siromaštvo.
Topografija našeg regiona, ali pre svega nekvalitetna čvrsta goriva koja se koriste u elektranama koje sagorevaju ugalj, upotreba uglja i drva za ogrev u domaćinstvima, zastarela industrija i stara vozila u najvećoj meri doprinose velikoj količini zagađivača u vazduhu. Termoelektrane „Kolubara“ i „Nikola Tesla“ i povezani površinski kopovi, zajedno sa industrijama gvožđa i čelika (istraživanje je uzelo u obzir pogone u Užicu i Valjevu), proizvode znatne količine sumpor-dioksida (SO₂) i azot-dioksida (NO₂) i čestice prašine (PM), koje je lako udahnuti i koje uzrokuju respiratorne probleme. Dva najveća izvora emisije čestica PM2.5 i PM10 dolaze od industrijskih procesa i stacionarnih izvora sagorevanja, i čine 80 odsto ukupne emisije ovih čestica.
Termoelektrane „Kolubara“ i „Nikola Tesla“ i povezani površinski kopovi, zajedno sa industrijama gvožđa i čelika u Užicu i Valjevu smatraju se najvećim zagađivačima vazduha. Međutim, činjenica da je samo 12 odsto objekata na Zapadnom Balkanu priključeno na centralizovani sistem grejanja govori da je sagorevanje čvrstih goriva (ugalj i drva za ogrev) kod nas osnovni izvor toplotne energije u zimskom periodu. Zbog svega toga, stanovništvo ove oblasti je tokom zimskih meseci izloženo zagađenju vazduha koje je među najvišima u Evropi, čak i do pet puta više od normi određenih na nacionalnom nivou i u EU. Dnevna granica PM10 se kod nas prekoračuje između 120 i 180 dana godišnje, dok je po EU legislativama dozvoljeno samo do 35 dana godišnje.
Drugim rečima, kako temperatura bude padala u narednim nedeljama, preti nam nastavak ili čak pogoršanje zagađenja vazduha.
Nijedna brojka ne pogađa dovoljno dok nije lična, no istraživači i saradnici na ovoj studiji ipak žele da ukažu na to da godišnje, zbog zagađenja vazduha, širom Zapadnog Balkana umre oko 5000 ljudi. Po njihovim podacima, 75 odsto svih smrti povezanih sa aero-zagađenjem direktno je vezano za izlaganje česticama PM2.5, dok u Beogradu, najvećem gradu regiona i Srbije, samo od saobraćajnog zagađenja godišnje umre oko 1000 ljudi. Broj bi bio mnogo mračniji da istraživači nisu ostali uskraćeni za podatke upravo o česticama PM10 i PM2.5 u Beogradu. Dakle, oko 15 do 19 odsto ukupne smrtnosti, što znači svaka šesta smrt na Zapadnom Balkanu, povezano je sa aero-zagađenjem, te smanjuje očekivani prosečni životni vek za čitavih godinu i po.
Ako ove brojke prebacimo na ekonomski nivo, prema računici SZO-a, Srbija ima gubitak od 33,5 odsto BDP-a zbog troškova povezanih sa slučajevima prerane smrti usled zagađenosti vazduha. U isto vreme, termoelektrane na ugalj iz pet zemalja Zapadnog Balkana uzrokuju između 2,9 i 8,5 milijardi evra troškova godišnje zbog štete po zdravlje građana u ovom delu Evrope.
2) Prava i obaveze
U svetu trenutno postoji sto zemalja čiji ustavi, koristeći se različitim frazama, eksplicitno izražavaju pravo svojih građana na zdravu životnu sredinu. „Svi pojedinci imaju pravo na zdravo i ekološki izbalansirano okruženje“ (čl. 50 Ustava Kostarike). U delu Povelje Ujedinjenih nacija koji se odnosi na Afriku stoji da „svi ljudi imaju pravo na opšte dobro stanje životne sredine koja im omogućava razvoj“. Deo iste povelje koji se odnosi na arapske zemlje uključuje „pravo na zdravo okruženje kao deo prava na adekvatan životni standard koji omogućava blagostanje i dobar život“.
Ukupno 155 zemalja se zakonski obavezalo raznim sporazumima, svojim ustavima i zakonima da poštuju, štite i ispunjavaju pravo svojih građana na zdravo okruženje. Ustav Republike Srbije je svakako među njima, te garantuje svojim građanima „pravo na zdravu životnu sredinu i blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju“. I dok neke zemlje u znatnoj meri uspevaju svoju obavezu da ispune, a druge se marljivo trude, u Srbiji tema još uvek nije prioritetna. Stiče se utisak da vazduh koji udišu predstavnici vlasti nije isti vazduh koji udišu i njihovi oponenti, senzitivne grupe kao što su deca i trudnice, a i svi ostali, bili oni glasači ili ne. Prema zakonu RS pravo na čist vazduh je definisan, a obaveze su precizna merenja, javna obaveštavanja o kvalitetu i mere zaštite zdravog vazduha, ali u tom delu postoji nedostatak volje za realizacijom.
Jedan od većih izazova merenja i postojećeg sistema za praćenje kvaliteta vazduha na Zapadnom Balkanu je nekonzistentnost podataka zbog nedovoljnog ulaganja i održavanja postojećih mernih stanica, te nepostojanje sertifikovanih laboratorija sa dobrim modeliranjem kvaliteta vazduha. Iako Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije na svom sajtu objavljuje informacije o merenjima, građani češće posežu za aplikacijama i sajtovima na kojima se lakše pronalaze i iščitavaju podaci o zagađenju, koji se najčešće i preuzimaju upravo sa sajta Agencije i dopunjuju satelitskim informacijama, budući da zvanične merne stanice manjkaju podacima o nekoliko ključnih zagađivača (pre svega o česticama PM10 i PM2.5).
Jedan od najpouzdanijih sajtova je kineski aqicn.org kao i waqi.info, koji je deo neprofitnog projekta The World Air Quality Index Project a osnovan je 2007. godine sa misijom da promoviše svest o zagađenju vazduha svih građana, dajući praktično svetsku mapu kvaliteta vazduha. Ovaj projekat se konstantno dopunjuje i širi, a trenutno ga aktivno čini preko 12.500 pojedinaca iz 123 zemlje. Pored njega građanima su dostupne informacije iz celog sveta sa aplikacijom Air Visual ili Air Care koja se odnosi samo na teritoriju Makedonije, Srbije i Kosova. Svi sajtovi na sličan način objavljuju podatke u intervalima od jednog ili dva sata, sa detaljnim informacijama o pojedinačnim zagađivačima i zdravstvenim preporukama s obzirom na kvalitet vazduha u datom trenutku.
3) Izlaz
Ana Džokić, arhitektica iz Beograda, odlučila je da preuzme inicijativu i da smanji zagađenje vazduha u kraju u kom živi, a pritom i troškove za električnu energiju, tako što je instalirala solarne panele na krovu svoje zgrade. Međutim, u mesecu maju kada su solarne ploče bile najaktivnije, proizvodnja struje je premašila potrošnju, te je Anina mini-centrala vratila u sistem određenu količinu struje – što je uostalom i uloga tzv. prosumera (pojedinac koji koristi ali i kreira proizvod).
Međutim, posle brojnih procedura i peripetija sa državnom administracijom morala je da ograniči proizvodnju besplatne električne energije, odnosno – da baci ono što proizvodi. Koliko god bili neophodan deo energetske tranzicije, građani ne mogu sami protiv centralizovanog sistema i administrativne letargije. Bez volje koja mora da dođe i sa vrha, tranzicija ka održivijem sistemu rezidencijalnog grejanja će potrajati. Energetsko siromaštvo se može prevazići uvođenjem modernijih energetskih usluga, promovisanjem upotrebe obnovljive ekološke energije, smanjenjem uticaja gradova na životnu sredinu pre svega pošumljavanjem i zaštitom zelenih površina, kao i kroz ekološki prihvatljivo upravljanje hemikalijama i otpadom.
Prema studiji UN o Zapadnom Balkanu, oko 20 odsto onih koji umru prerano zbog posledica zagađenja vazduha jesu ljudi mlađi od 65 godina. Životni vek se u Srbiji nije bitno produžio u poslednje dve decenije, što je stavlja negde između 70. i 110. mesta u svetu po dužini života. Zato je unapređenje kvaliteta vazduha smanjivanjem pre svega energetskog siromaštva suštinski važno za smanjenje broja smrtnih slučajeva i bolesti povezanih sa aero-zagađenjem. Dok se velika mašinerija inertno valja, građanima preostaje da se samoinicijativno informišu, obaveštavaju i koriste zaštitne maske koje imaju filtere predviđene za zaštitu i od najsitnijih čestica prašine. — ⊗