NAUKA U DRUŠTVU

Muškarce to ne interesuje: Kratka istorija kontracepcije

Kako se začeće sprečavalo od antike do danas, i zašto su gotovo sve metode bile odgovornost žena
ProRace barijera za sprečavanje trudnoće, 1921-1925, svoj rasistički naziv duguje eugeničkom pokretu FOTO - Wellcome Collection

Piše:

Ovaj članak je objavljen i u Odiseji #07, pod naslovom Kratka istorija kontracepcije

U jednoj sceni u popularnoj seriji Igra prestola, Džon Snežni i njegov najbolji drug Sem Tarli pričaju o svojim seksualnim „postignućima“. Džon se poveri Semu da nikad nije imao seks ni sa jednom devojkom – da jeste jednom bio blizu, ali je odustao. Sem ga u šali pita:

„Nisi znao gde da ga staviš?“

Džon mu ozbiljno odgovori da se plašio da će devojka slučajno zatrudneti, na šta Sem kaže:

„Znači, nisi znao gde da ga staviš!“

Šalu na stranu, kada je reč o kontracepciji, ovaj scenario i nije toliko daleko od istine. Naravno, Igra prestola je fantazija, ali jeste smeštena u svet koji je osmišljen po modelu srednjovekovne Evrope. A u srednjovekovnoj Evropi nije bilo mnogo izbora u pogledu sprečavanja trudnoće.

Doduše, postoje zapisi da su ljudi skoro 2000 godina pre nove ere koristili različite metode u sprečavanju trudnoće – istorija kontracepcije je veoma duga, i počinje verovatno od trenutka kada je civilizacija spoznala vezu između seksualnog odnosa i začeća. Međutim, istinski efikasne metode nisu bile u upotrebi pre 19. odnosno 20. veka.

„Kako se zovu ljudi koji se uzdaju u pull out metodu?“ – „Roditelji.“

Prva, pa samim tim i najstarija metoda kontracepcije verovatno je bio coitus interruptus – ono što se danas zove pull out metoda i podrazumeva prekidanje seksualnog odnosa neposredno pre ejakulacije. Ova metoda je i danas aktuelna, pa i popularna, mada je njena efikasnost nepouzdana, što je lepo ilustrovano vicem: „Kako se zovu ljudi koji se uzdaju u pull out metodu?“ – „Roditelji.“

Drugi vidovi rane kontracepcije podrazumevaju upotrebu nekakve fizičke prepreke. Postoje zapisi iz drevnog Egipta (papirus Kahun iz 1850. godine p.n.e. i Eberov papirus iz 1550. godine p.n.e.) u kojima su zabeležena neka od najranijih sredstava za sprečavanje neželjene trudnoće, i gotovo sva su korišćena vaginalno. Recimo, zabeležen je kontraceptivni recept koji se sastojao od meda, lišća akacije i tkanine. Ova kombinacija sastojaka se koristila vaginalno, kako bi se sprečilo začeće. Zabeležena je i upotreba životinjskih fekalija u kombinaciji sa blatom, što je možda i bilo donekle efikasno jer bi dovodilo do promene vaginalne pH vrednosti.

U knjizi Enciklopedija kontracepcije urednika Verna Buloa spominje se upotreba raznih lekovitih trava koje su žene konzumirale i time kontrolisale svoje cikluse. Veliki broj ovih travki je zaboravljen, zbog prirode samog čina – koristile su ih žene i čuvale kao tajnu, te nigde nisu bile zabeležene. Poznato je da se u antičkoj Grčkoj i na Bliskom istoku koristila vrsta džinovskog komorača – silphium – koji je bio toliko popularan oralni kontarceptiv (verovatno i vrlo efikasan) da je do prvog veka n.e. navodno bio postao skuplji od srebra. Problem sa ovom biljkom bio je u tome što je rasla na veoma ograničenoj površini na Mediteranu, i pokušaji njenog uzgajanja nisu bili uspešni, tako da je ona zbog svoje popularnosti i konzumacije izumrla. Silphium se koristio i kao regulator ciklusa i kao metoda abortusa. No, bilo je mnogo drugih biljaka koje su se koristile u antici a njihova popularnost je zavisila od efikasnosti – ali i rasprostranjenosti. U to doba su se, recimo, koristile i semenke nara kao oralni kontraceptiv; savremena istraživanja su pokazala da ona zaista jesu efikasna, i postoje regije u Indiji, Istočnoj Africi na Pacifiku gde se i dalje koriste.

Osim nekih drevnih vaginalnih sredstava za kontracepciju, poput gorepomenutog blata i životinjskih fekalija, upotreba zaštitnih membrana u cilju fizičkog sprečavanja začeća razvila se nešto kasnije. U rimskim zapisima opisuje se upotreba kozje bešike kao nekakve vaginalne membrane i životinjskih iznutrica koje su služile kao protokondomi.

U srednjovekovnoj Evropi kontracepcija se, pod uticajem hrišćanskih učenja, smatrala nemoralnim činom. Međutim, razne metode za sprečavanje začeća, pa i izazivanje abortusa, i dalje su se koristile i zabeležene su u standardnim knjigama koje su koristili apotekari, lekari i babice (poput knjige Dispensatorium nemačkog lekara Valerijusa Kordusa iz 1546. godine), ali nisu bile formulisane na taj način, već obrnuto – kao prakse koje „treba izbegavati“ jer su štetne po začeće.

Pre nekoliko godina izbio je skandal kada je otkriveno da kompanija koja stoji iza jedne od najpopularnijih aplikacija za praćenje ciklusa – Flo – prodaje podatke o svojim korisnicama marketinškim i analitičkim kompanijama poput Fejsbuka i Gugla

Od čitave istorije kontracepcije, preciznije razumevanje ženskog reproduktivnog sistema – tačnije uloge ovulacije i hormona estrogena i progesterona – staro je svega sto godina. Naime, naučnici dr Kjusaku Ogino i dr Herman Knaus 20-ih godina prošlog veka, nezavisno jedan od drugog, otkrili su ovulaciju, kao i činjenicu da se ona događa u proseku 14 dana pre prvog dana menstruacije. Zahvaljujući ovom otkriću, ginekolog dr Leo Lac objavio je 1932. godine knjigu Ritam steriliteta i fertiliteta kod žena. Iako je sama knjiga prepuna raznih naučno neosnovanih saveta, mizoginih ideja i apsolutnih neistina o reproduktivnom zdravlju žena, Lac revolucionarno opisuje načine kako žena može sama da izračuna kada su joj plodni dani ciklusa. To je bila prva tzv. metoda kalendara, i jedan od najefikasnijih oblika kontracepcije tog vremena. Kako se narednih decenija razvijala nauka u domenu ženskog reproduktivnog zdravlja, tako je i uloga cerviksa, cervikalnog sekreta i telesne temperature uključena u način računanja plodnih i neplodnih dana. Ova metoda praćenja ciklusa je, inače, i danas aktuelna, a postoje i sofisticirane telefonske aplikacije koje rade upravo to.

Kao i sa svim telefonskim aplikacijama, i kod ovih postoji opasnost od zloupotrebe. Pre nekoliko godina izbio je skandal kada je otkriveno da kompanija koja stoji iza jedne od najpopularnijih aplikacija za praćenje ciklusa – Flo – prodaje podatke o svojim korisnicama marketinškim i analitičkim kompanijama poput Fejsbuka i Gugla. Žene u SAD su naročito zastrašene nakon odluke Vrhovnog suda da opovrgne presudu Roe v. Wade na osnovu koje je abortus bio legalan na federalnom nivou od 1973. godine.

Međutim, najrevolucionarnija metoda kontracepcije, posle kondoma, bila je naravno pilula. Tokom 19. i u ranom 20. veku u SAD razvio se pokret planiranja porodice, čije su se pristalice zalagale za liberalizaciju kontracepcije, koja se inače još uvek smatrala nemoralnim činom u viktorijanskom dobu u Evropi i Americi, i povezivala se sa seksom van braka (iako je među ženama koje su vodile računa o svom reproduktivnom zdravlju, i kojima je kontracepcija bila neophodna, veliki broj njih bio upravo u braku). Aktivisti koji su u ovom periodu promovisali kontracepciju i kontrolu rađanja često su bili gonjeni, ne samo od članova društva, već i zakonom. U SAD je u to vreme na snazi bio niz federalnih akata, poznatih kao Komstok zakoni (originalno iz 1873. godine), a koji su zabranjivali trgovinu i cirkulisanje nepristojne i nemoralne literature – što je uključivalo i distribuciju kontraceptiva, kao i edukaciju o njima. Ovim zakonima su bila zabranjena čak i pisma sa bilo kakvim seksualnim sadržajem.

Tokom 20-ih godina prošlog veka počele su da se razvijaju klinike za kontrolu rađanja u SAD i u Velikoj Britaniji, u kojima je stručno osoblje edukovalo žene o metodama kontracepcije. Borci za prava žena na kontrolu rađanja polako su širili svoj uticaj i normalizovali kontraceptivne prakse, da bi nakon velike Konferencije o kontroli rađanja održane 1930. godine u Velikoj Britaniji, tamošnje Ministarstvo zdravlja uvelo edukaciju o kontracepciji u centre za socijalni rad. Zanimljivo je da su klinike za kontrolu rađanja u SAD bile legalne, iako je njihovo reklamiranje ostalo zabranjeno prema Komstok zakonima, koji su ostali na snazi do 1965. godine.

Najznačajnija žena u pokretu planiranja porodice bila je Margaret Sanger, medicinska sestra i aktivistkinja, koja se zalagala za popularizaciju kontracepcije i edukaciju žena, prvenstveno kako bi se smanjio broj nebezbednih abortusa. Ona je znatno doprinela finansiranju istraživanja koja su dovela do razvoja prve hormonske kontraceptivne pilule – enovid – 50-ih godina prošlog veka.

Naredna široko rasprostranjena metoda kontracepcije razvijena u 20. veku bila je spirala, koja je 60-ih godina ušla u široku upotrebu. Postoje dve vrste spirale – hormonska i nehormonska. Spirala se postavlja kroz cerviks u matericu, i služi kao dugoročno rešenje za sprečavanje trudnoće (višegodišnje). Na globalnom nivou, spiralu koristi oko 14,3 odsto seksualno aktivnih žena, što je čini najpopularnijom kontraceptivnom metodom u svetu.

Zbog čega još uvek ne postoji kontraceptivna pilula za muškarce?

Zanimljivo je da su od čitave ovde izložene istorije kontracepcije gotovo sve metode bile u vezi isključivo sa ženskim reproduktivnim sistemom – osim kondoma. Istorijski gledano, kondom, ili nešto nalik na savremene kondome, pominje se još u antičkom Rimu, ali istoričari nisu sigurni da li su se koristili u kontraceptivne svrhe ili kao način da se spreče polno prenosive bolesti. Najstariji očuvani kondomi pronađeni su u dvorcu Dadli u Engleskoj, odnosno u njegovim ruševinama, i potiču iz 17. veka. Proizvodili su se od životinjskih iznutrica (uglavnom ovčijih i ribljih), i koristili su ih i muškarci i žene. Čuveni ženskaroš Đakomo Kazanova opisao je upotrebu nekakvih protokondoma napravljenih od jagnjeće kože kao metodu kontracepcije u Italiji 18. veka. Postoje zapisi koji spominju upotrebu ovakvih protokondoma i u srednjem veku, pa sve do 19. veka – kada se njihova proizvodnja znatno menja.

Cena, dostupnost i materijal od kog su se kondomi proizvodili doživeli su preokret 1853. godine, sa otkrićem tečnog lateksa. Prvi kondomi od lateksa su bili mali i pokrivali su samo vrh penisa. Prema Enciklopediji kontrole rađanja, tek je 1869. godine proizveden prvi pravi kondom u punoj dužini, u čijem opisu je stajalo da sprečava začeće. S vremenom je i proizvodnja kondoma usavršena, te su do 1960. godine postali ubedljivo najefikasniji kontraceptiv na tržištu: bili su laki za upotrebu, lako dostupni, jeftini, nisu zahtevali lekarski pregled ili savet i bili su potpuno bezbedni za upotrebu. Uprkos tome, nisu bili naročito popularni sve do 80-ih godina prošlog veka, kada je naglo skočila njihova popularnost zbog efikasnosti u sprečavanju polno prenosivih bolesti – prvenstveno side. Kao kontraceptivno sredstvo, kondomi nisu savršeni – prema statističkim podacima, kondomi koji sadrže spermicid su efikasni gotovo koliko i pilula, sa greškom manjom od 0,1 odsto. Sa kondomom bez spermicida, šansa za začeće je oko 3 odsto. Kod osoba koje koriste kondome povremeno, šanse za začeće su oko 12 odsto, i uglavnom je uzrok neispravna upotreba kondoma usled nedostatka iskustva u njegovom korišćenju.

Međutim, ostaje pitanje: zbog čega još uvek ne postoji kontraceptivna pilula za muškarce? Za sada, muškarci imaju dve opcije za kontracepciju: kondome i vazektomiju, a nijedna od njih nije idealno rešenje. Jedan od razloga što se kontraceptivna pilula za muškarce nikad nije uspešno razvila jeste taj što je biohemijski lakše kontrolisati ženske reproduktivne hormone, pošto su oni usko specijalizovani za funkciju koju obavljaju. Kod muškaraca bi hormonska pilula hipotetički bila nekakav inhibitor testosterona, što bi izazvalo više neželjenih posledica nego kod žena.

Ali treba znati da i ženska kontraceptivna pilula takođe ima neželjene posledice – krvarenje između ciklusa, mučnine, bolovi u dojkama, glavobolje i migrene, povećanje telesne težine, promene raspoloženja, depresija, smanjen libido… Kod žena kod kojih postoji rizik od kancera dojke ili reproduktivnih organa pilula se ne preporučuje uopšte – pa uprkos tome ženska kontraceptivna pilula je široko rasprostranjena.

Mnoge feministkinje smatraju da sa ovim nuspojavama muškarci nikad ne bi koristili pilulu, da su uloge zamenjene, te da se rizik od upotrebe kontraceptivne pilule zanemaruje kada je reč o ženama jer je rizik od trudnoće mnogo veći. Odnosno: teret sprečavanja trudnoće i odgovornost snose žene, istorijski, društveno i lično, jer one snose i odgovornost neželjene trudnoće. Što u stvari i jeste suštinska tema kontracepcije – čija je odgovornost veća? Hipotetički, žena može da zatrudni jednom mesečno, odnosno jednom na svakih 9-10 meseci, u ograničenom periodu svog života. Muškarac hipotetički može svakog dana da napravi dete, od polne zrelosti do kraja života. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, čovek koji je napravio najviše dece ikad bio je Ismail Ibn Šarif (1645–1727), dugogodišnji sultan Moroka, koji ih je imao više od 1000. Sa druge strane, za ženu je zaštita od neželjene trudnoće ujedno i samozaštita, jer je ona ta koja zapravo i  snosi posledice. Strah od neželjene trudnoće je za ženu neuporedivo veći nego za muškarca, koji ima izbor da ne snosi nikakve posledice, pa će i potreba za efikasnom kontracepcijom biti više ženska nego muška, kako tržišna tako i individualna.

Samim tim, uzevši u obzir taj problem odgovornosti, postavlja se pitanje, čak i ako je muška kontraceptivna pilula sledeći korak u istorijskom razvoju metoda prevencije začeća: koliko bi je muškarci zapravo koristili? — ⊗

Pročitajte još

Metropolis

Hronika beogradske podzemne železnice, od početnih vizija do izbornih prevara

Izdanja

Paket - prvih pet brojeva

Ako vam nedostaju stare Odiseje, obiđite sajt knjižare Makart i naručite prvih pet brojeva u paketu po promotivnoj ceni.

5

brojeva

1300 RSD