Pravni limbo u kom se već godinama nalaze naučni istraživači u Srbiji u nezavidnu poziciju stavlja najviše mlade naučne poslenike, koji zbog zloupotrebe „rupa u sistemu“ lako mogu da ostanu bez posla
08/04/21: u članku je dodata izjava koju je Odiseji poslao Institut za filozofiju i društvenu teoriju povodom slučaja Aleksandra Matkovića
Koliko jedan naučni istraživač iz oblasti muzikologije, biologije ili, na primer, filozofije, treba da poznaje prava radnika i zakone u Srbiji?
Ako pitate Aleksandra Matkovića, istraživača Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, Zakon o nauci i Zakon o radu treba da se znaju od reči do reči. Naučio je to na teži način, nakon što je, kako kaže, bespravno otpušten sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
„Trebalo je da imam garantovano finansiranje do decembra 2019. ali je u mom slučaju došlo do selektivne primene Zakona o nauci. Svim istraživačima na Institutu ugovori su produženi na konto članova 129. i 135. koji doktorandima garantuju finansiranje, a meni je to onemogućeno na konto istih članova“, kaže Aleksandar.
„Meni je rečeno da je projekat završen, a mojim kolegama da faktički i dalje traje, jer su im obnovljeni ugovori“.
Naime, prema članu 129. Ministarstvo finansira naučnoistraživačke aktivnosti svih istraživača do sticanja zvanja doktora nauka, a prema članu 135. i finansiranje naučnih projekata sve “do sticanja uslova za finansiranje po Programima institucionalnog finansiranja”. U Aleksandrovom slučaju, ugovor je prekinut pre nego što je on stekao zvanje doktora nauka, kao i pre nego što su istekli projekti na kojima je radio.
On nije znao da dokument o isteku ugovora koji je dobio sa 14 dana zakašnjenja nije u skladu sa zakonom, sve dok na društvenim mrežama nije objavio da je ostao bez posla. Tada su mu se javili članovi Sindikata nauke i kolege sa drugih instituta i rekli mu da su drugim istraživačima ugovori obnovljeni.
Početkom novembra slučajno sam saznala da je Fakultet tražio od Ministarstva da obustavi moje finansiranje, a da to meni niko nije rekao“
Kako je saznao putem ličnih kontakata, u tom trenutku bilo je još najmanje četiri istraživača koji su dobili otkaz zbog dvostrukog tumačenja zakona na nivou države, ali ne isključuje mogućnost da ih je možda bilo daleko više.
„Niko nikada nije radio sistematsko istraživanje koliko istraživača je na taj način ostalo bez posla i ko zna da li ljudi uopšte znaju koja su njihova radna prava. Ja, eto, prvi nisam znao“, kaže on.
Krajem 2020. slično se dogodilo i Adriani Sabo, doktorandkinji muzikologije, koja je u statusu pripravnika sa ugovorom na godinu dana, radila na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Taj posao je dobila 2018. preko konkursa Ministarstva nauke za mlade istraživače. To je značilo da je njen poslodavac bio Fakultet, ali da novac za njeno finansiranje obezbeđuje Ministarstvo.
„Početkom novembra slučajno sam saznala da je Fakultet tražio od Ministarstva da obustavi moje finansiranje, a da to meni niko nije rekao“, kaže Adriana.
„Rešenje o tome da mi se radni odnos prekida 30. septembra dobila sam tek krajem novembra. Tek kad sam kontaktirala Sindikat nauke, shvatila sam šta nije u redu“.
Adriana smatra da je Fakultet doneo odluku o prekidu njenog ugovora zato što je zbog smrti mentorke, postdiplomske studije nastavila u Slovenačkoj akademiji nauka i umetnosti, gde je pronašla novu mentorku koja se bavi srodnom temom. Budući da su njene finansije zavisile od Ministarstva, prethodno je proverila da li bi njena odluka da studije nastavi drugde, mogla da joj ugrozi posao, ali su iz Ministarstva rekli da prepreka nema, sve dok živi u Srbiji.
„Pošto sam se bavila specifičnom temom, rešila sam da promenim instituciju na kojoj studiram, jer sam pronašla mentorku koja je specijalizovana upravo za to; ne zato što sam imala nešto protiv našeg fakulteta, nego mi je bio potreban mentor koji zna ono što ja radim“, kaže Adriana.
„Međutim, kada sam rukovodstvu Katedre saopštila vest, tada mi je rečeno da ne mogu da budem na projektu ako nisam student.“
Na probleme sa kojima se oni suočavaju već godinama upozoravaju iz Sindikata nauke
Problemi sa dvostrukim tumačenjem zakona na štetu istraživača posledica su toga što Zakon o nauci još nije počeo da se primenjuje.
Na probleme sa kojima se oni suočavaju već godinama upozoravaju iz Sindikata nauke i ističu da su dekanima fakulteta i direktorima institutima zbog nedovoljno definisanih uslova pod kojima neko dobija ili gubi posao, odrešene ruke za donošenje proizvoljnih odluka, ponekad i na ličnoj osnovi.
Aleksandar Matković smatra da je upravo to ono što se dogodilo u njegovom slučaju, jer je već 2017. imao najave od direktora instituta da neće dobiti produženje ugovora zato što je bio na postdoktorskim studijama u Sloveniji. Prema njegovim rečima, u proleće te godine oduzeti su mu svi projekti na kojima je radio.
„Kada sam kontaktirao Ministarstvo da pitam da li je tako nešto legalno, rečeno mu je da je sasvim u redu da studiram u Sloveniji, ali da je do mog direktora da odluči da li je to prihvatljivo. Tada sam pokrenuo postupak mirnog rešavanja spora i hteo sam da se to samo reši. Nisam očekivao nikakvu naknadu, niti bilo šta, nego samo da me vrati na posao“, kaže Aleksandar.
„Onda je direktor počeo da me ucenjuje da će mi dati platu, mimo zakona, ukoliko odustanem od mirnog rešavanja spora. Ali kada je odbio da se bilo šta dogovori sa mnom bez ucene, 2018. pokrenuo sam tužbu za mobing na Višem sudu u Beogradu“, kaže Aleksandar.
On dodaje da mu je plata tada oduzeta preko noći bez ikakve najave i dobio je upozorenje pred otkaz, u kom je stajalo da nije dolazio na posao upravo od onog trenutka kada su mu oduzeti programi i državni i pokrajinski projekti.
Mesec dana nakon održavanja prvog predročišta, od Insituta je dobio obaveštenje da su se projekti na kojima je radio završili i da mu ugovor ističe.
„Taj dokument sam dodao postojećoj tužbi za mobing, zato što je meni direktor nekoliko godina unazad rekao da će tako nešto uraditi – da će mi dati otkaz na ovaj ili na onaj način i onda je to na neki način bila realizacija pretnje. Pored toga, u tom trenutku sam ostao bez plate i to je trajalo sedam meseci bez izgleda da će se rešiti tako da nisam imao ni živaca ni finansija da pokrećem još jednu tužbu“, kaže Aleksandar.
Prema njenim rečima, ima razloga da veruje da iza takve odluke stoji „lični momenat“
Adriana Sabo takođe je, kako kaže, imala prostora da pokrene tužbu, ali je odlučila da se u to ipak ne upušta.
Ona objašnjava da je Sindikat nauke tražio obrazloženje o prekidu njenog angažmana i da je na njihovu adresu, pre nego njoj, krajem novembra stiglo rešenje da na Fakultetu ne radi od 30. septembra.
„Oni su se pozvali na član 179. Zakona o radu koji predviđa da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog da otkaže ugovor o radu, i njegovo ponašanje i to ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi“, kaže Adriana.
Prema njenim rečima, ima razloga da veruje da iza takve odluke stoji „lični momenat“, budući da je dve godine bila u pripravničkom zvanju iako je sve vreme ispunjavala uslove za saradničko.
„Naknadno sam saznala i da su tri mlađe koleginice predložene za napredovanje, a ja nisam, kao i da je Katedra konkurisala za projekat ’Ideje’ o čemu nisam bila obaveštena. Tek kad sam se raspitala zbog čega sam preskočena, napredovala sam u saradničko zvanje“, kaže ona.
Odiseja je kontaktirala Institut za filozofiju i društvenu teoriju, kao i Fakultet muzičke umetnosti za izjave povodom ovih događaja. Institut za filozofiju i društvenu teoriju je odgovorio mejlom u kojem su svoje postupke objasnili time što je „…predmetnim članom (član 129 Zakona o nauci, prim. ur.) navedeno da će Ministarstvo nastaviti da finansira naučnoistraživačke aktivnosti svih istraživača u istraživačkim zvanjima angažovanih u naučnoistraživačkoj organizaciji i inovacionim centrima do sticanja zvanja doktora nauka, odnosno do isteka istraživačkih zvanja koja su stekli u skladu sa odredbama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, što znači da za to postoje sredstva ali ne znači nužno da moraju biti zaključeni ugovori o radu sa svim istraživačima jer da bi se to ostvarilo moraju biti ispunjeni i drugi uslovi.“
Krajnje vreme da ljudi iz sveta nauke postanu svesni svojih radnih prava
Adriana kaže da oseća da je dve godine života bacila u prazno. Trenutno je nezaposlena, ali je trenutno usredsređena na završetak doktorata. Dalju budućnost ne planira.
„Prestala sam da planiram budućnost, nemam neku ideju. Jasno mi je da ćemo živeti po projektima i da će to biti naši poslovi, ali gde i kako i da li ću uopšte ostati u Srbiji, ne znam. Ići ću tamo gde me posao vodi. Mi smo mladi, ali nismo više ni tako mladi. Vreme ide i ja ne mogu doveka čekati novi ugovor na godinu dana“.
Aleksandar je na posletku na svoju inicijativu dobio posao na Institutu ekonomskih nauka, a pre dva meseca Institut za filozofiju i društvenu teoriju ponudio mu je 200.000 dinara, u zamenu za povlačenje tužbe.
„Pristao sam i time sam tu priču skinuo s dnevnog reda. Emotivno je bilo jako teško. Dugo sam faktički zavisio od finansija i sredstava za život koje su mi prijatelji poklanjali i pozajmljivali. Mislio sam tada da je moja naučna karijera gotova. Što je najgore, sve to vreme spremao sam odbranu doktorata koja se stalno odlagala zbog korone, pa to je isto bio pritisak“, kaže Aleksandar koji je u septembru prošle godine doktorirao.
On smatra da je krajnje vreme da ljudi iz sveta nauke postanu svesni svojih radnih prava i da se sindikalno ili na drugi način organizuju.
„Imam pozitivan primer na Institutu ekonomskih nauka gde trenutno radim i na kom je nedavno pokrenuto osnivanje ogranka Naučnog sindikata. Mogu reći da za sada sve lepo funkcioniše. Ljudi (uključujući i mene) su postali svesni potrebe za kolektivnim ugovorima i zajedničkim udruživanjem, za koju ni ja ne bih znao, da je u mom slučaju bilo drugačije. Da je sve bilo po zakonu ili da je postojao sindikat, moj slučaj se ne bi ni desio, a upravo je zato bitno baviti se time“, kaže Aleksandar.
Na pitanje šta bi poručio mladim istraživačima koji počinju da rade u nekoj od institucija, odgovara: „Prva stvar koju bih im rekao je: „Pročitajte pravilnike! Zakone treba da znate napamet, jer to će vam možda nekad spasiti kožu“. — ⊗
