NAUKA U DRUŠTVU

Ima li pilota u košmaru?

Iako navodi o svesnom upravljanju snovima datiraju od antike, lucidno sanjanje je relativno mlado područje neuronauke. Nedavna istraživanja su ovu sposobnost pripisala neobičnoj moždanoj aktivnosti tokom spavanja, ali nisu odgovorila na pitanje: šta s tim?
FOTO: Mark Tegethoff / Unsplash

Piše:

Pored vrata spavaće sobe koju delim sa babom i s dedom nalazi se visoko, peskareno, jedva providno staklo. Ako staklo menja boje kad legnem u krevet, televizor u dnevnoj sobi je uključen. Misli mi se pred san razliju po njemu, pa umornim očima često tražim figure i gledam kako po neravnoj teksturi menjaju nijanse i oblike. Kao second hand gledanje televizije koje mi umesto Arkana na Minimaksoviziji ili Vlada Divca u dresu Lejkersa pruža nešto poput pozorišta senki za decu, samo u tehnikoloru.

Međutim, igra svetlosti s druge strane je ovog puta drugačija. Previše je snažna i prečesto crvena. Otkrivam se, ustajem iz kreveta i krećem ka vratima. Ta moja odluka kao da je potakla komešanje s druge strane. I razdaljina do vrata se naglo produžava. Svakim novim korakom dodajem joj po metar ili dva, i tad shvatam da ovo nije uobičajeno noćno ustajanje na čijem kraju me čeka zagrljaj nekog od starijih ukućana.

Kvaka tiho škripi, skoro da jeca, ali me pod prstima sluša. Između spavaće i dnevne sobe ukazuje se mračan, meni nepoznat hodnik. Bosa stopala s velikim naporom grabe napred, pa donosim svesnu odluku da ostatak razdaljine pređem na kolenima. Ipak, poznati miris tepiha i odsjaji na krezavom parketu ulivaju mi sigurnost. Na ulazu u dnevnu sobu čujem babin plač. Pored nje sede i moji roditelji, takođe uplakani, ali njihova tuga je nečujna. Izvitoperena sila gravitacije me obara na stomak. Ukućane neuspešno dozivam u pomoć, jer iz usta ispuštam samo prazan vazduh. U igrokazu bešumnog ridanja ostajem sam. Podižem pogled s poda i vidim da na mestu katodnog Ei Niš televizora neko sedi. Crna figura, prekrštenih nogu i crvene, iscerene glave. Čvornovatom šakom pokazuje ka meni. Dolazim po tvoj mir i detinjstvo, kao da kaže. I, tik pre nego što bi me dalje privukla sebi, na ramenu osećam stisak koji me uspravlja i vraća u sobu. Miris tepiha meša se s mirisom dedine svilene pidžame.

Moj deda preminuo je nekoliko dana pre prvog košmara kojeg se sećam. Kada sam ga sutradan prepričao majci, rekla mi je da nema razloga za strah i da je moja mašta reagovala na osećanje gubitka. Umesto da me uteše, njene reči su me još više uznemirile, jer se ispostavilo da gubitak kontrole potiče iznutra. Mašti treba prići s posebnim oprezom.

Nisu slučajno tajna društva nicala u doba racionalističke izgradnje građanske države

Od ove epizode do studentskih dana prošlo je dvanaest godina. U njih se spakovalo nekoliko država i ratova, ali i ono što Nemci nazivaju izgradnjom ličnosti – Bildung – a što se na južnoslovenskim jezicima prevodi kao vaspitanje, odnosno obrazovanje. Očekivano, racio u tom procesu igra ključnu ulogu. Mašta se uglavnom zadržavala na marginama rezervisanim za hobije i dokolicu. Na trećoj godini studija, saznaću za Manifest nadrealizma Andrea Bretona iz 1924. u kojem je francuski pesnik i anarhista upozorio da manjkava evropska civilizacija snove svodi „na jednu zagradu, kao i noć“, te da snove, uprkos vladavini logike i razuma, treba sagledati kao kontinuitet. Ako snovi pojedinca ukazuju na ostatke racijom neprerađenog životnog materijala – Jung bi rekao da nas „obaveštavaju o stvarima koje bi trebalo da znamo o sebi samima“ – snovi po sebi neprimetno šire pukotinu u strukturi zapadnoevropske civilizacije. Kao i uvek, te snove ima ko da žanje i kanališe. Nisu slučajno tajna društva nicala u doba racionalističke izgradnje građanske države, kao što se ni trozubac subverzije građanskog etosa, Marks, Niče i Frojd, nije slučajno pojavio u vreme modernizma i modernizacije.

Zato snolikoj logici valja pristupiti kao i mašti, reći će Breton, ali i Gijom Apoliner, Luis Bunjuel i Salvador Dali. Stvaralački i proaktivno. Međutim, nadrealistički kreativni postupci – kolektivne intervencije u tekstu i likovnim radovima bez predumišljaja – bili su poetički krici očajnika. Ona dela nadrealizma koja danas smatramo vrednim najčešće imaju snažan autorski pečat (neke Dalijeve slike, Bunjuelov Andaluzijski pas, Apolinerova poezija) i u njima je tehnički trud očigledan. Nadrealisti su tako nehotice opovrgnuli svoje najveće poetičko-političko nasleđe: san postaje san tek kada se probudimo i kada ga, kao i svesne misli, uokvirimo unutrašnjim nagonom za pripovedanjem. Ako san ne postane kontrolisana priča, izgubi se u lakunama zaborava, a s njime nestaje i prostor za progres, pojedinačni ili kolektivni.

Ponekad se u tom sistemu spojenih sudova dese i povratne reakcije. Pored uobičajenih toposa koji su sigurni pokazatelji da sanjamo – senzacije padanja i letenja ili telesna onemoćalost, recimo – postoje i iskazi koji sugerišu da je san moguće osvestiti, uključiti se u njegovu narativnu strukturu i u određenom stepenu naposletku rukovoditi njegovim tokom. Holandski psihijatar Frederik van Eden je 1913. godine ovu pojavu nazvao lucidno sanjanje, objasnivši je kao vid metakognicije, svesti o sopstvenoj svesti.

U mojim srednjoškolskim danima, lucidno sanjanje postalo je redovna pojava, što sam pripisivao naglim skokovima u sazrevanju i izloženosti različitim oblicima pripovedanja. S vremenom sam razvio specifične izlazne strategije iz košmara – prvo samoohrabrivanjem oslabiti košmarne stege, a potom pokušati da košmar pretvorim u emocionalno lagodnije pripovedanje. Tako sam jednom na dedinom seoskom imanju predupredio najezdu ubica – i dalje volim slasher horore – okupljanjem komšija i pravljenjem velikog roštilja za sve. Međutim, ako mi ti manevri ne bi pošli za rukom, nadmudrivao bih se i svađao s projektovanim neprijateljom. Cilj bi bio umanjivanje njegovog ili njenog značaja. Time bih kupio vreme i nastojao da odredim u kojoj sam vrsti naracije. Jednom sam, bežeći od neimenovanog čudovišta, san prekinuo ulaskom u Narodnu biblioteku u kojoj sam panično tražio konkretnu knjigu. Svetlela je na polici, kao svitac. Štiva se ne sećam, ali znam da sam se sklonio u čitaonicu, počeo da u njemu pretražujem ključne reči, da bih se na koncu obreo u svom krevetu. Drugi put sam gledao kako avion leti prema zgradi u kojoj sam živeo i delovalo mi je vrlo logično da ću smrt izbeći ako uključim laptop i tok događaja premotam na odjavnu špicu. Bio sam u pravu. Košmare bih ipak najčešće prekidao kao video-igru čiji meni otvaram da bih izabrao opciju exit without save.

Lucidno sanjanje noću uspostavlja saradnju između onih delova mozga koji bi tada trebalo da se odmaraju od napornog rada u dnevnom režimu

Toposi se u snovima ponavljaju, baš kao i životne traume i okidači anksioznosti. Razlikuje se samo sadržina specifična za iskustvo pojedinca. Verovao sam da svi ljudi imaju sposobnost da upravljaju snovima, ali sporadični razgovori otkrili su mi suprotno. To je potvrdila i studija iz 2018. godine objavljena u Scientific Reports, u kojoj su je grupa naučnika predvođena doktorom Bendžaminom Berdom, naučnim saradnikom na Univerzitetu u Ostinu čije je područje ekspertize kognitivna psihologija, navela pola veka vođeno istraživanje koje je pokazalo značajne varijacije u učestalosti lucidnih snova: između 50 i 60 odsto ljudi nema iskustva s njima, dvadesetak odsto ima, ali jednom mesečno, dok mali postotak lucidne snove sanja više puta nedeljno. Lucidnost sna utvrđena je kroz kroz elektrookulografsko nadgledanje njihove REM faze spavanja i intervjue s učesnicima istraživanja. Iako je zbog nepreciznosti njihovih odgovora bilo je nemoguće precizno procentualno utvrditi učestalost lucidnih snova, za potrebe izvođenja rezultata su uzete okvirne procene.

Berd i njegovi saradnici su zato odlučili da uporednom analizom magnetnih rezonanci četrnaestoro osoba raspoređenih u dve grupe ispitaju da li učestalost lucidnih snova zavisi od anatomskih i funkcionalnih karakteristika mozga. U prvoj su bili oni koji su prijavili više od tri lucidna sna nedeljno, a u drugoj oni koji su prijavili do jedan lucidni san godišnje. Dve grupe su starosno i rodno korespondirale.

„Naši rezultati sugerišu da učestalo lucidno sanjanje ima veze s većom funkcionalnom povezanošću čeonog režnja i temporoparijetalne regije, delova mozga koji su za vreme spavanja obično neaktivni“, stoji u zaključku studije. Prva regija je onaj deo moždane kore koji je zadužen za socijalno prihvatljivo ponašanje, izražavanje ličnosti i donošenje odluka. Drugi deo igra ključnu ulogu u preusmeravanju i održavanju pažnje. Drugim rečima, prema savremenim saznanjima, lucidno sanjanje noću uspostavlja saradnju između onih delova mozga koji bi tada trebalo da se odmaraju od napornog rada u dnevnom režimu.

Dalje pretrage pokazale su mi da je psihološko ispitivanje lucidnog sanjanja očekivano starije od fiziološkog. Jedan od utemeljivača ove relativno mlade grane neuronauke je američki psihofizijatar Stiven Laberg – inače matematičar po struci – koji je sredinom osamdesetih razvio i prvu tehniku ovladavanja lucidnim snovima. Taksativni koraci su u tadašnjoj naučnoj zajednici protumačeni kao izrazito spekulativni, čak i ezoterični. Prvo se pred spavanje treba do detalja setiti nekog prethodnog sna. Potom treba identifikovati znak koji će u predstojećem snu služiti kao pokazatelj da se u njemu zaista obrelo. Zatim je neophodno unapred se pripremiti na povratak u san u slučaju buđenja. Na kraju valja do stupanja u san u sebi ponavljati rečenicu: „Sledeći put kada budem sanjao, želim da se setim da sanjam“. Ne zvuči naročito naučno, ali je poslužilo za savremene nacrte terapeutskih tehnika za ljude koji pate od rekurentnih košmara ili posttraumatskog sindroma. Preporučuje se vođenje dnevnika snova, namerno buđenje posle tri do pet sati spavanja, te tehnika „uzemljenja“ u snovima koja se ne razlikuje mnogo od smernica za prekidanje napada anksioznosti. Kako se zovem? Koliko ruku imam? Šta me okružuje i šta osećam?

Odgovori bi trebalo da stave figurativne dizgine u ruke snevača i samim tim pospeše učestalost lucidnog sanjanja. Ukoliko se ispostavi da san nije prijatan i da iz njega treba izaći, preporučuje se dozivanje upomoć, treptanje, ritanje nogama, ali i koraci koji više nalikuju na one koje sam i sam preduzimao tokom košmara: sanjanje unutar sna ili proizvodnja unutrašnje naracije kroz čitanje, gledanje televizora ili igranje video-igara, zavisno od afiniteta. Da li se onda lucidno sanjanje ukazuje kao ona stvaralačka aktivnost o kojoj su nadrealisti sanjarili, ali koju nisu mogli da reprodukuju u svesnom stanju? Intervenisati u tkivu sna, tokom samog sna, uz detaljno sećanje po buđenju.

Međutim, konsenzus o delotvornosti i opravdanosti ovih tehnika i dalje ne postoji. Iako indukovanje kontrole snova zvuči zamamno, vele neuronaučnici Rafael Valat s Univerziteta u Kaliforniji i Perin Mari Rubi iz Centra za neuronaučna istraživanja u Lionu, rizici su možda preveliki u odnosu na ne baš izvesni uspeh. Tehnike uglavnom podrazumevaju prekidanje ciklusa spavanja i snevanja i indukciju polusvesnog stanja autosugestijom i spoljašnjim stimulansima. Ipak, naznačavaju autori, cilj njihove studije nije obeshrabrivanje daljeg proučavanja lucidnog sanjanja, već upravo mapiranje trenutnih znanja o ovom fenomenu koje bi u najboljem slučaju trebalo da predupredi eventualne šarlatanske zloupotrebe.

Poslednji košmar koji sam sanjao neposredna je posledica preseljenja na četvrti sprat. Temelje dva voždovačka solitera koji se vide kroz prozor spavaće sobe nagrizli su rojevi ogromnih insekata, ni manje ni više. Kad sam shvatio da su se ustremili ka mojoj novoj zgradi, spustio sam roletne i na njima zatekao reči exit without save.

S druge strane, dedu odavno nisam sanjao. — ⊗

Pročitajte još

Džejms Veb, konačno

Nakon višestrukih odlaganja, teleskop Džejms Veb poleteo je u svemir 25. decembra u 13:20 po ovdašnjem vremenu. Zašto se astronomi širom sveta uzdaju u njegov…

Pra-pra-praotac lingvistike

Pre dve i po hiljade godina u Indiji, čovek o kom ne znamo gotovo ništa napisao je knjigu bez imena. Taj čin promeniće istoriju jezika

Rasprava za sva vremena

Pre dve hiljade godina, u Kini je carski dvor organizovao debatu sa svojim političkim suparnicima. Tema je, verovali ili ne, bila državni monopol protiv slobodnog…

Izdanja

Paket - prvih pet brojeva

Ako vam nedostaju stare Odiseje, obiđite sajt knjižare Makart i naručite prvih pet brojeva u paketu po promotivnoj ceni.

5

brojeva

1300 RSD