Srbija je početkom maja neoprezno i naglo ukinula mnoge mere zaštite od epidemije. Mada je dnevni broj novih zaraženih nedeljama u padu, iskustva iz zemalja kao što je Iran govore da još uvek nije vreme za slavlje
Srbija je, uprkos inicijalnim preporukama struke, od 6. maja praktično otvorena, a većina mera zaštite od epidemije Covid-19 je ukinuto. Pre samo nekoliko dana, zabeleženo je i prvih 24 sata bez ijedne preminule osobe. Mada su svakodnevne brojke novozaraženih i dalje daleko od željene nule, u medijima se već uveliko priča o „post-koroni“, a pažnja je preusmerena ka ekonomskom oporavku i predstojećim izborima. Ali koliko smo zapravo sigurni?
Mere zaštite, često kritikovane ali po svemu sudeći efektne, smestile su bile Srbiju tokom marta i aprila u malu grupu zemalja koje je grupa istraživača sa Oksforda konzistentno ocenjivala kao najoštrije na svetu. U toj grupi nalazile su se i Slovenija i Hrvatska, a sve su one, valja istaći, videle daleko blaže posledice Covid-19 od katastrofa i smrti koje su zadesile, i nastavljaju da pogađaju zemlje kao što su Italija, Velika Britanija i SAD.
Međutim, mada su po odgovorima na epidemiju donekle nalikovale jedna drugoj, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju sve je teže porediti.
Grafikon 1: Opuštanje mera i dnevne brojke novozaraženih
Kako pokazuju javno dostupni podaci, mada je Hrvatska prva krenula sa postepenim opuštanjem mera, Srbija je 6. maja postala prva zemlja u kojoj je život počeo da liči na život pre: otvorene uslužne radnje, gradski prevoz, restorani, sloboda kretanja za sve. Kao što se može videti na grafikonu iznad, u ovom društvu Srbija je bila najmanje oprezna, ukinuvši gro najvažnijih mera dok se stopa zabeležene dnevne zaraze još uvek brojala u stotinama (sa samo pet prethodnih dana osetnog pada). Podsetimo: maksimum je bio dostignut sredinom aprila, kada je u nekoliko uzastopnih navrata bilo zabeleženo tek preko 400 slučajeva dnevno.
Iako bismo nešto približnije brojke dobili kada bismo uporedili Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju u stopi zaraženosti po broju stanovnika – mada bi i dalje Srbija zauzela „vodeću“ poziciju – ovde to nije ključno: epidemiološka pravila se, makar kada je u pitanju ocena kraja opasnosti, vode i apsolutnim brojkama kao i relativnim. Ni u Kini se, uostalom, kao momenat „pobede“ nije uzeo onaj u kojem se brojka novozaraženih još uvek merila u stotinama ili hiljadama, već kada je ona pala na (gotovo) ravno nula.
Oni optimističniji nadaju se da se, bilo ono neoprezno ili ne, ovakvo rano opuštanje mera u Srbiji neće umnogome odraziti na budućnost epidemije: topliji i sunčaniji dani, nedostatak fudbalskih utakmica i drugih masovnih događaja, kao i veća opreznost mogle bi biti dovoljne „mere“ u narednim nedeljama i mesecima. Ali nikako kao dokaz ne treba uzeti brojke od 6. maja do danas. Ukratko: još uvek je prerano.
Grafikon 2: Opuštanje mera i dnevne brojke novozaraženih, Srbija i Iran
Ne postoji mnogo država sa kojima bismo mogli da se uporedimo. U Iranu je početo sa olakšavanjem mera još 11. aprila i, mada svako poređenje treba uzeti sa velikom dozom rezerve, kao što grafikon pokazuje, bilo je potrebno da prođe 22 dana od početka olakšavanja mera da Iran dostigne svoj dnevni „minimum“, nakon kojeg je dnevni broj novozaraženih opet počeo da raste, a društvo je polako ušlo u drugi talas epidemije.
Kako bismo bili sigurni da se drugi talas u Srbiji ne desi, potrebno je nastaviti sa svakodnevnim testiranjem kako bi se bilo koji ponovni rast novoobolelih primetio na vreme (s time da će se dani u tom slučaju svakako izgubiti, zbog očekivanih dnevnih oscilacija), jer se kašnjenje sa reakcijom, kao i na početku epidemije, plaća ljudskim životima. Uostalom, za prvu pojavu koja je dovela do sadašnjih hiljada zaraženih bilo je dovoljno samo par inicijalnih prenosioca: isto pravilo važi i sada.
Drugim rečima, još uvek nema razloga biti neoprezan. Ostanite obazrivi i, koliko možete, neobavezne radnje odložite još neko vreme – i mada je lepo konačno se opustiti, nemojte zaštitu od epidemije tek tako prepustiti vlasti koja trenutno brine samo o izborima. — ⊗
